I

Све је било спремно за полазак. Узео сам Совру. Мало је поскуп, али има добра кола и коње. Милина је како вози. И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати:

— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош?

— Шта ће ми? Путујем на колима. А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи.

— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?... Ово су бурна времена.... Боље га је имати. Злу не требало. Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца