III

И ми опет одоцнисмо. Совро рече да се и он успавао. Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог. Опет је ту било зетовог масла.

— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили. Ваља вам се мало и прихватити. А још нам нема ни газда Степана. Тај ти дом ваља видети. Његова дочека нема на далеко. А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије. Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.

Мени се ништа није јело. Та пред зору смо готово и легли. Па и опет ми је годило

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца