моја прошлост. Она је тужна, али је она опет лепа.... По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће. После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?... Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи. Она се нађе.

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца