Рокса се саже својој малој ћерчици. Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити. Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.

То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.

Ја их све представим доктору, а доктора њима.

После се опростисмо. Срдачно опростисмо. Они хитају. Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В.... Сутра се сви на пут крећу. Сваки на свој посао. Срећна породица! Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.

И боље.

Доктора још оданде некуд одазваше. Ја се упутим сам кући. Дуго нисам могао заспати. Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину цела

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца