по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући. И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....
Знам, то је било трећи дан св. Тројица. По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије. Изађемо и ја и мој доктор. Дуго смо се шетали. Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.
— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д....
— Пристајем, одговорим му.
Одемо. Ено где је кнежева пивара. Онда се тамо точило најбоље пиво. Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све
Метаподаци
- Један разорен ум : ELTeC издање
-
Комарчић, Лазар (1833-1909)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Душко Витас
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
- Лиценца