добру кућу. Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе. И они тргују свињама. Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића. Види Иконију. Допадне му се. Запроси је за свога синовца, и Степан му је да. Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко.... Хе, како се то десило.... Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — —

Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу. То беше мала и скромна пратња. Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија.... Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст