ми казивао, из добре куће. Не би згорег било да им се то јави.... Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут.... Сад — до виђења. Хитам. Звали су ме на један порођај.... Српска посла!... Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....

Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.

Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели. И њима очи заводнише.

— Бог да му душу опрости!... Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе. Али од једном додаде.

— Ух, како се то тако десило!...

— А јест, Бога ми!... Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.

Ја их нисам разумео. Они су то опазили.

— Сутра се одводи Иконија.... Иде у