само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!.. Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“

Један одмах до нас скочи као опарен. Мора да нас је спазио. Он пође некуд.

— Куд ћеш ти? упита га доктор.

— Да стружем дрва!... Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни. Стаде ту. Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —

— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —

— Сад имам да ти представим Канта нашег доба. Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца