до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.

Доктор стаде.

— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата. Неко се одазва.

— Ко лупа?

— Доктор Д....

— Изволте!

Врата се отворише. Овде као да су нам се надали. Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу. То је била надзорница у овоме одељењу. На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце. Оно је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по овој суморној просторији. Све је било у неком провидном сумраку. Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз. У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомила. Овде онде, као