Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!... То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити. Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће.... Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола.... Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели. И онда пуче бич. Коњи полетеше. Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи. И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу. Чинило нам се, као да се