— С тобом, драги докторе, до на крај света!...

— Е, онда, седај у кола!... Хвала Богу, тако далеко нећемо.... Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.

— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.

— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.

Мене подиђоше жмарци. Али ми он не даде до речи доћи. Он настави:

— Бога ми ти кажем.... У лудницу ћемо. Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер? Ја сам ти сад шеф луднице. Истина, не баш стални. Стални је отишао некуд на подуже осуство. Мене су одредили да га заступам. И ја сам ти неки вајни психијатар. Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије. И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!... Пре два дана примио сам дужност.