зубе!... Али јој ми, ето, заврнусмо шију.... Намћор бољка. Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава! Прождрљива је, као крмача дојара. Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...

После удари у неке друге пошалице. Враг човек! Натучен од главе до лете. Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије. Једнога дана почесмо се и тикати. Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи. И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:

— Данас да мало изађеш. Слободно. Ништа се не бој. Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.

Наравно, послушао сам га. Та једва сам дочекао! Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије. Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео. И тај ми је