Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини. Нисам је мог’о познати. Она ми скиде некакав завој с главе. После донесе други. То су биле хладне облоге. Мени буде чисто мило. Зажмурим. И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —

Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д.... Он је нешто писао. Поред њега је стајала она госпа у црнини. Сад сам је познао. То је била наша комшиница Пеладија. Али што је у црнини?!... Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела. И онда се тек станем сећати. Шта је то са мном било?... Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест. Видео сам лепо, како она таваница поче да мили. И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —

Онда сам лежао равних шест недеља. То је била некаква луда болест. Једном ми Др. Д.... као у шали рече:

— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!... Ала та беше наоштрила