тестере уз дуж. Почели озго од главе. Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној. И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак. После су ме опет почели прикивати. Само сад за дувар.... И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка.... И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!... Једна се завуче и под мој кревет. И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши. Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима. Учини ми се, да се од тога сва земља потресе. И онда сам оглунуо и ослепио. Ништа нисам видео, до оне зелене хале. Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају.... После не знам шта је даље било.