ја то лепо!... Него, збиља, знаш ли шта је ново? Ја мислим да си ти то још пре чуо. Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....

— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.

— Шта се будиш, који Мића!... Један је капетан Мића.... Онај Мића, што чим дође, а он пита за те.... Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?... За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....

Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет. Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула. Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму. Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца