за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...

— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.

— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка. Обазрем се и ја. Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује. То је био онај велики шарени лептир. Ухватио га.

— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?... На против, госпођице, ја имам другу слабу страну.... Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.