стаде је миловати и подскакивати.... Жива, а не дете! — — — — — — — — —

— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама. Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу.... А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.

— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више. Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву. И поплашио сам га. Је л’ де, г. Стево, да си се препао? Кажи право!

— Јест, бога ми, препао сам се. У мало што нисам дрекнуо, одговорим му. И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....

И тако ја и г-ђица Рокса пођемо напред. Капетаница Цана и Малиша за нама. Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор. Наравно, ред је био да ја отпочнем. Мени се чини, да је она на то и

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца