— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?... Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.
— Хе, тако је то!... Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга. И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!... Ето.... Сад је нашао шта је тражио!..
Мало по мало, па је нестало оне узнемирености. Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика. Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године,