јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.

Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза. Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом. Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити. Старац се, чисто намрштио. И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови. А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку. У овој су се сенци видели силни