нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.

— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.

— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову. Она му је, без речи, благодарила.... Моја добра сејка! — — — — — — — — — — — — —

Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане. Доле у колубарској долини треперило је небројено светила. То је било шехер Ваљево.

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца