бити. Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота.... И још би те нешто замолио. Ми се, бива, шјутра крећемо.... Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника. Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде. Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле. И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?... Баш добро!... Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш! Узми још двојицу од стражара што су горе....