II

Совро је одржао своју реч. Он је био нека врста правог сахата. Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи. Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба. Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне. Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице. И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:

— Све је готово. Можемо поћи.

И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.

Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца