Мила. Видите да сам му и ја име упамтила. Њиховој је газдарици име Јела. Ето и то знам... Ене ме опет!... Куд ја одох?!... Права сам торокуша! То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси.... Је л’ те?... Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?... Ја сам права луда!...

Поздравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући.... О, да је хоће Господ Бог обрадовати!... Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут.... Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!... Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду. Колико су нас пута само они насмејали и развеселили! Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову. Пун га поздравите од свију нас.... Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша.... Е, баш сам права ћурка! Доста. Нећу више. Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздравље!... Вашом брату