X

То су морали бити тешки дани. Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби. Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам. Сестра је седела поред мене. Држала ме је за руку. Неописана радост беше јој плинула по лицу.

— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак. Мени севнуше светлаци испред очију. У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана.... Моја ми сестра метну прст на уста. Знак да ћутим. Моја, добра сејка!...

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца