а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим. По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију. И они полазе — на први лов свој.... С оне стране Колубаре види се једна црна група. Неко викну:

„Скелеџија!... Скелу ’вамо дај!...“

А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:

„Хајдемо Маро, да јавимо овце; Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“

Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи. Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.

Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“. Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо,

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца