IX

Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера. Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида. Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати. Вече беше тихо. Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге. Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати. Окосине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре