коју бих страну? На коју било. Тек да се куд било оде. Погледам десно. Смотрим на капији Пеладију. Испратила свога Перу. Он овог часа замане за ћоше. И таман да пођем на ту страну. То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .

— Добро те не измане!... Врати се! Добили смо поруку са Љубовије. Од твога зета и сестре. Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља.... Веља нам ништа не ваља. Не смем ти ни казати шта је. Не дао Вог ни најгорем душману! Сиромах чича Дака! Шта га под старост снађе!... Снаха Јока ће, просто, пресвиснути.... Није шала — то једно дете, па да их то постигне.... Не знам шта учини Совра?! Ево ти и пасоша. Ни часа пе часи. Сви те преклињу.... Хеј, моје весело дијете!... Само тебе помиње. Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку.... Ево Совре!... Баш добро. Одржао реч! —