— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.

— Шта ти је руци?

— Рањен сам.

— Е, рањен си! А где?

— Пред ђачком барикадом.

Управитељ се замисли. После ће опет рећи:

— Па што тако ниси казао на испиту?

— Какав жалосан испит! Ту нам нису дали ни прословити. Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“

„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.

„Води их доле. Најпре их претресите!“

— То су и учинили. То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.