Јела донесе још једно писмо. Од кога ли је оно? Дошло је преко Крупња. Отворим га. Погледам. Од Веље. Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку. Не мо’ш да му познаш рукопис. Развучена слова.

Неки редови ближи, а неки даљи један од другога. Писато је четири дана доцније но оно прво....

— Већ је био на Љубовији, помислим. Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?... Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?... А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли.... Ево шта ми, веселник пише:

„Љубовиђа, 14. Јула 18**

Драги Стево,

Ово је већ друго писмо што ти пишем. Ти ћутиш. Ни жив се не чујеш. Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља. Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем. Како било, да било, тек

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца