VIII

Путовање је што и опијум. Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање. Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда.... Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света.... Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца