наравно у један по поноћи. Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге. Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — —

Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту. Био је чак у Крушевцу. Веља је скакао од радости — као мало дете. Био се решио, или да га Совра вози, или нико други.... Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево. Тако су били поранили.

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца