је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини. Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.

Па и опет свему би се нашло свога, разлога.

Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља. Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:

— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.

— Ми нисмо били ни у једној турској кући.

— Неће бити?! Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?

— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића. Ту бесмо застали. Капија широм отворена.