с Баурића се види валовита Дрина.... Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком. За тим настави са свим хладно:

— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара. У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину. Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини васељенској.... А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију. Поздравићеш их све. Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку.... Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ —

Веља ми овај свој план откри с необичном