оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“

Јест, то је то значило.

То је било у очи самог Петровдана. Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен. То и мене мало охрабри. Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први! Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање. Као да смо се оба нечега плашили. Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....

— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља.... Сутра имамо Петровдан. Хвала Богу!... Море, што нема твога

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца