се. Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи. Он се, од једном, трже. Погледа у мој кревет. То беше страшан поглед — поглед гладнога вука. Моје срце стаде лупати.... Он корачи два корака, па застаде. И опет обори главу. Нешто је и сад мислио. О чему? То би једини Бог знао.

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца