а свршетак друга. Размак између ове две тачке, то је време. Све у времену, ништа ван времена. За то је умесније рећи: у почетку је било време.... Е, али шта је то, управо, време? Како се оно јавља у нашој свести? У промени ствари око нас. Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену.... И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће.... Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне. Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја. И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану. И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак