Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада истоку.... Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?... Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била. Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....
После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.
Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима
