из овога круга!... Ја овде вршим само закон.... Или ћу....

— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама. Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!... А сад?... Зашто се оно ја тукох?!.. Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..

— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа. Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата. Свет беше сав гологлав. Скинем и ја капу. То је био сам управитељ.