IV

СЕЧА ГЛАВА

Свет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати људе.

Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога савршенства — само убијање криваца, данас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.

Док су стари народи разапињали на крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, тражили начина да учине убиство тежим, а казну страшнијом, дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва као штетна и опасна звера. Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно. Убијање по свима правилима етикеције. — Тако су славни плодови просвећености.

Французи, корачајући на челу цивилизације, одмакли су и у томе. Они су изумели машину прозвану гиљотина, која једним ударцем одсеца главу, као да је главица купуса. Сам њен творац, хвалећи свој проналазак пред доличним скупом револуционарних патриота рекао је:

„Господо, ова моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; то је права благодет за човечанство. Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“