Старица мало поћута; после погледа десно, погледа лево, заустави поглед на једној па на другој жени, што су крај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан израз разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута.

— Добро ми је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.

И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу.

Старица се брзо повраћала. Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу.

Ово охрабри жене и она с десна прозбори шапућући:

— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут? Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.

Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многих болести боље лечи но икакав доктор. С тога старица никад није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.

Тако је било и данас. Позвана на разне стране болесницима, она се јутрос кренула од куће рано и око разних болесника бавила се све до пред ноћ. Тога дана у целом Београду, по свима домовима српским, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњој узрујаности у народу, о Милошевим напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео против коловођа.

У једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме