И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти! Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала је страхобе какве су претрпели Београђани, кад су Ћуприлићеви топови запалили аустриске барутне магацине и читаве крајеве вароши порушили и попалили.

О аустријској двадесетогодишњој окупацији Србије причала је, као да је јуче била. Кад је ударен темељ знаменитој грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удовица... Да, дуго и одавно живи баба Јана. Страшно је рећи: ова нејака старица носила је на својим погрбљеним плећима огроман терет од преко сто тридесет година! Рођена при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести. Она је имала ретку судбину да види три разна века. Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надживи најмрачније доба српскога робовања и да види како почиње рудети дан српског васкрса. Рођена под владом Сулејмана II, она је надживела владавину десет разних султана турских. Ахмед II, Мустава II, Ахмед III, Махмуд I, Осман III, Мустафа III, Абдул-Хамид I, Селим III, Мустафа IV, били су султани чије је ступање на престо и силазак с престола она преживела и ево је доживела владавину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац јаничара.

Одавно, одавно живи баба Јана! Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.

— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући један прамичак седе, проређене косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, избразданом чело.