ваља и извршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...

— Није ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као представник и носилац једне мисли народне, убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...

Домаћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.

— Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли и надежда. Милош је удворица турска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.Турске паше бележе своје господство и чин коњским репом (тугом), које носе за калпаком. Везир је обично учтуглија, што значи паша од три репа. Остале паше као ћехаја везиров и други имају по један или два репа.

— У томе се не можемо никад сложити. Милош је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.

— Не велим ни ја да их воли. Он не може никога волети. Његово је срце тако пакосно, себично, грабљиво! Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу. Продаће сто српских права само да се господства дочепа... Камо ти Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића, камо толико других угледних људи?! Све их је он побио! Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људским костима. Таким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стану ногом за врат.