како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало. Гдје је пријешња турска сила, турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук? Усред Биограда наше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета јејина пјева злослутну пјесму своју. За сретна земана Биоград се са Стамболом надметао по сјају и љепоти својој. Шта би и куд се деде сад све то? Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски теферичи? Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова? Гдје су осиони и пребогати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и господства својега; који су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити могу; који су читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку? Гдје су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, у које се стицала најљепша и најскупоценија роба из три дијела свијета? Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе?... Ја, гдје је сад све то. Виђите домове наше, виђите хареме наше, загледајте харове наше, наше ризнице и пусатнице (оружнице), и погледајте низ нас саме! Са свијех страна провирује опадање и сиромаштина; све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо у свијет поћ.... Је ли тако Турци или није?