2—3 последње године истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Књаз.“

И књаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече. Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудурама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео.

Печени млади јаганци, добра шумадијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.

После тешких дневних напора, књажева пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу. Било се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око великих разбуктаних огњева, наложених да разгоне сутон ове хладне мартовске ноћи.

Живи разговори, весело ћеретање, занимљиве приче вриле су у овим расположеним гомилицама око великих огњева. Неки су одлазили и долазили, неки су прегледали оружје, неки се спремали да легну.

Док се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској околини. Ту се одигравао тужан призор!