узимао за момка, имао сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“

— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!

— Да бијеш можеш! Али да убијеш биће много!

— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква твоја заповест неизвршена? Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе. Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?

— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“! И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.

Никола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку његову заповест.

Марко сад узе сам да нареди шта треба. Стражарима споља и изнутра буде издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули. Ханџиска момка који је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде.

Кад је све било спремљено, Петар полако откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.

Кад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашена камина, покривен по глави кабаницом, испод које су му вириле само оковане ноге.

За Петром уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола. Никола је носио у руци осредњу секиру,