крају, манастиру винограде, који данаске вриде прико 30.000 ф.“

„Фра-Вићенцо, (1774. ✝ 1793. ✝✝ 1835.). Кад је Принцип пропа, одија је с осталом Господом Далматинском к Свитлој Круни Бечкој, ради покорења Далмације ћесару, како биху послате Депутације од све Далмације. Бија је код Круне на ручку и разговара се с Њом... Када Францези забранише наш С. Ред, он оста сам у манастиру за 8 година а Редовници се разбижаше по жупах... У то је вриме притрпија млого од ришћанских ајдуках, који онда биснише страовито. У једноме сусриту речени ајдуци одсикоше му десно уво и оста без ува до смрти.“ - - -

У наше доба има десетак кућа Јерковића, али се већ од поодавна дијеле на три гране, које се презивљу: Брзокуси, Зубаци и Кркоте...

Могао би ко, због тијех надимака, помислити, е су Јерковићи презрени међу својим земљацима, а то није истина. Не само по жупама св. Фране, него чак и у Зврљеву, нико никога не зове правијем презименом, ни правијем именом, него свако чељаде има надимак. Исти фратри, и ако су, послије Бога, највише штовани, не могу измаћи томе народњем крштењу. То је, дакле, просто обичај, њеки зао обичај, ако ћете, али ништа друго. А да је кућа Јерковића заиста у пуку поштована као света лоза, томе има сила потврда, а ми ћемо одабрати само двије, три.

Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из старине,