Још се приповида о њему у Зврљеву да је липо пива уз гусле, по влашки, и да је мога дозвати човика на једну уру далечине, тако је јак глас има.“

„Фра-Мартин, (1545. ✝ 1565. ✝ 1630.).

Жупникова је у... Бижа је од Турака прико воде два пута... Бија је рањен из пушке од Ришћанах... Има један запис од њега: да није никада окусија рибе, ни варене, ни печене, ни морске, ни ричке, јербо је није мога поднити, што је баш један чудан секрет од нарави!“

„Фра-Јерица, (1631. ✝ 1652. ✝✝ 1710.). Наодија се у Котарима, кадно срдари: Јанковић и Накић прогнаше Турке.... Млого је поднија у бигству, а још више од злих и коварних људих, који га напаствоваше за ники велики грех, зашта је и педепсан бија. За његово вриме, умра је један млади Јерковић у манастиру, као дијак, а други Јерковића дитић побига је из манастира, те се само трећи заредија... При сврси бија је фра-Јерица исповидник Бискупа и од њега пуно љубјен...“

„Фра-Бортул, (1709. ✝1729. ✝✝ 1776.). Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу католичку. Зато га је ђенерал нашега реда зва у Рим и приказа С. О. Папи Клементу, и учинили су му млого почасти, али је у повратку, путујући из Задра па коњу, па и уломија ногу, од шта је дуго болова.... Кад је јопет била глад (1756), он је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем