угљевља и здјелу воде. Цонтрона баци први жеравак у воду и запита: „Јели овоме крива Пешњетина?“ Угљен зацврча, али не потону. „Је ли Чврља Ожегова?“ наставља Цонтрона. „Је ли Жландра Ћукова?“... „Је ли Врља Кукумарова?“... „Је ли Чандрљака Кокина?“

На сва га питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону.

Најзад, Осињача, која дотле махаше главом, баци жераву, питајући у себи: „А да није баш томе крива ова Цонтрона?“

На то жеравак: цвррррр!... па потону као олово.

— А којој си то наминила, вире ти, Барице, запита је јетрва гледајући је подозриво.

- Нека је враг носи која је да је, него помози, Цвито, па ћу те напојити добрим вином! рече Осињача, а забашури своју забуну кашљем.

Цонтрона запоји Чмањка три пута оном водом, у којој бјеше гашено угљевље и отиде, однијевши за свој труд врч вина. Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљувачку и мрмољећи њешто, па настаде око дјетета.

Сутра дан, рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи чашицу вина. Стрина му Цонтрона, обишавши га још једном, подјемчи својом душом, да ће оздравити.

Тада Крива замијени болесника код отоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке наузнице, и свакога тренутка излазно пред врата, да види мијења ли се вријеме.