која су у непрекидноме низу дала до тридесет, четрдесет сердара, барјактара итд., тако исто има их, из којих је изашло толико фратара, или попова (фратар је више цијењен).

Така се племена зову: свете лозе.

Така је света лоза Јерковића у Зврљеву која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.

Има једна књига у којој су животописи свију фра-Јерковића до половиле овога вијека, њих двадесет тројице. Ја сам био срећан, да ту књигу имам у рукама, за њеко вријеме, те сам из ње исписао главније податке о њеколицињи главнијех фра-Јерковића, а овдје ћу навести само пет биљежака, да читаоци виде заслуге тијех људи.

Напомена. Први број значи годину рођења; један крст значи, које се године човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свијет; а два крста значе годину у којој је збиља умро, - онако као што и ми мремо.

Ево тијех биљежака у буњевачком говору, са свијем као што је у поменутој књизи:

„Фра-Брне II, (✝✝ 1519). Привеја је пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били: Е. Моћениго, Провидур у Задру, Т. Пилотић, капитан у...; Р. Патак Алфијер у..., како свидочи један запис од руке истога фра-Брне, у коме реченоме запису (од године 1502 на глагољскоме часослову, на коме има још много записах) речени ф. Б. припоручује редовницима, посли себе, да спомињу на малој Миси имена тих људих...