— А њему, шта ће бити од ричи? Зашто се јиди, ако му је душа мирна? вели Рдало.

— Таа-ко!....

— А најглавније је, да држи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача, јер... Ркалина зашкргута зубма.

— Таа-ако!....

— Анко јонпет нансрне, дан ган звинзнем по ћинвенринци, Крнконтићу, динте! вели Шунда.

— Ах, Исусе! Исусе! уздахну дујо и стропошта се на столицу, пак диже обрве, ваљајући очима с једнога на другог. Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет.

— Јесам ли ја међу браћом, или међу ајдуцима ноћас? поче фратар.

— Мој добри вра-Брне, молим ти се, чуј ме! заче меко Чагљина. Јесам ли ја река шта рђаво? А јесам ли и мислија шта рђаво? А он нас тира из куће, на овај начин! Ми јесмо у његовој кући, али смо се ради тебека скупили, и ја имам тебика да речем ништо, у име свију, јер имамо договор.

— Таа-ко! рече Брне, поврнувши се маличак.

— Тако је! тако! заграјаше сви.

— Дакле, јево шта је. Мало прије сам река, да ми немамо зле примисли на нашу крв, јер у крви је милос и крипос, а притом богољубнос...